раскури́вший
adjective
Meanings
- having lit up, who has lit up
Declension
| Case | Masculine | Neuter | Feminine | Plural |
|---|---|---|---|---|
| Nominative | раскури́вший | раскури́вшее | раскури́вшая | раскури́вшие |
| Genitive | раскури́вшего | раскури́вшего | раскури́вшей | раскури́вших |
| Dative | раскури́вшему | раскури́вшему | раскури́вшей | раскури́вшим |
| Accusative | раскури́вшего, раскури́вший | раскури́вшее | раскури́вшую | раскури́вших, раскури́вшие |
| Instrumental | раскури́вшим | раскури́вшим | раскури́вшей, раскури́вшею | раскури́вшими |
| Prepositional | раскури́вшем | раскури́вшем | раскури́вшей | раскури́вших |
Examples
- На столе лежала раскурившаяся сигара.A lit cigar lay on the table.