разруби́ть разрубить

verbperfective

Meanings

  1. cut, cleave

Conjugation

Future
яразрублю́
тыразру́бишь
он / она / оноразру́бит
мыразру́бим
выразру́бите
ониразру́бят
Past
Masculineразруби́л
Feminineразруби́ла
Neuterразруби́ло
Pluralразруби́ли
Imperative
Singularразруби́
Pluralразруби́те

Participles

presentpast
Active—разруби́вший
Passive—разру́бленный
presentpast
Verbal adverbs—разруби́в, разрубивши