разлома́вший разломавший

adjective

Meanings

  1. having broken, having shattered, that broke

Declension

CaseMasculineNeuterFemininePlural
Nominativeразлома́вшийразлома́вшееразлома́вшаяразлома́вшие
Genitiveразлома́вшегоразлома́вшегоразлома́вшейразлома́вших
Dativeразлома́вшемуразлома́вшемуразлома́вшейразлома́вшим
Accusativeразлома́вшего, разлома́вшийразлома́вшееразлома́вшуюразлома́вших, разлома́вшие
Instrumentalразлома́вшимразлома́вшимразлома́вшей, разлома́вшеюразлома́вшими
Prepositionalразлома́вшемразлома́вшемразлома́вшейразлома́вших

Examples

  • Камень, разломавший стекло, лежал на дороге.
    The stone that broke the glass lay on the road.

разлома́ть разломать

verbperfective

Meanings

  1. break, break down, pull down

Conjugation

Future
яразлома́ю
тыразлома́ешь
он / она / оноразлома́ет
мыразлома́ем
выразлома́ете
ониразлома́ют
Past
Masculineразлома́л
Feminineразлома́ла
Neuterразлома́ло
Pluralразлома́ли
Imperative
Singularразлома́й
Pluralразлома́йте

Participles

presentpast
Active—разлома́вший
Passive—разло́манный
presentpast
Verbal adverbs—разлома́в, разломавши

Examples

  • Он разлома́л стул на дрова.
    He broke up the chair for firewood.