раззвони́ть раззвонить

verbperfective

Meanings

  1. trumpet, proclaim from the house-tops

Conjugation

Future
яраззвоню́
тыраззвони́шь
он / она / онораззвони́т
мыраззвони́м
выраззвони́те
онираззвоня́т
Past
Masculineраззвони́л
Feminineраззвони́ла
Neuterраззвони́ло
Pluralраззвони́ли
Imperative
Singularраззвони́
Pluralраззвони́те

Participles

presentpast
Active—раззвони́вший
Passive—раззвонённый
presentpast
Verbal adverbs—раззвони́в, раззвонивши, раззвоня́