раззвони́ть
verbperfective
Aspect partner раззва́ниватьtrumpet, proclaim from the house-tops
Meanings
- trumpet, proclaim from the house-tops
Conjugation
| Future | |
|---|---|
| я | раззвоню́ |
| ты | раззвони́шь |
| он / она / оно | раззвони́т |
| мы | раззвони́м |
| вы | раззвони́те |
| они | раззвоня́т |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | раззвони́л |
| Feminine | раззвони́ла |
| Neuter | раззвони́ло |
| Plural | раззвони́ли |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | раззвони́ |
| Plural | раззвони́те |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | — | раззвони́вший |
| Passive | — | раззвонённый |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | — | раззвони́в, раззвонивши, раззвоня́ |