разграни́чить разграничить

verbperfective

Meanings

  1. distinguish between/differentiate

Conjugation

Future
яразграни́чу
тыразграни́чишь
он / она / оноразграни́чит
мыразграни́чим
выразграни́чите
ониразграни́чат
Past
Masculineразграни́чил
Feminineразграни́чила
Neuterразграни́чило
Pluralразграни́чили
Imperative
Singularразграни́чь
Pluralразграни́чьте

Participles

presentpast
Active—разграни́чивший
Passive—разграни́ченный
presentpast
Verbal adverbs—разграни́чив, разграничивши