разграни́чить
verbperfective
Aspect partner разграни́чиватьdistinguish between/differentiate
Meanings
- distinguish between/differentiate
Conjugation
| Future | |
|---|---|
| я | разграни́чу |
| ты | разграни́чишь |
| он / она / оно | разграни́чит |
| мы | разграни́чим |
| вы | разграни́чите |
| они | разграни́чат |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | разграни́чил |
| Feminine | разграни́чила |
| Neuter | разграни́чило |
| Plural | разграни́чили |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | разграни́чь |
| Plural | разграни́чьте |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | — | разграни́чивший |
| Passive | — | разграни́ченный |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | — | разграни́чив, разграничивши |