просвети́ть
verbperfective
Meanings
- enlighten
- to enlighten
Conjugation
| Future | |
|---|---|
| я | просвечу́ |
| ты | просве́тишь |
| он / она / оно | просве́тит |
| мы | просве́тим |
| вы | просве́тите |
| они | просве́тят |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | просвети́л |
| Feminine | просвети́ла |
| Neuter | просвети́ло |
| Plural | просвети́ли |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | просвети́ |
| Plural | просвети́те |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | — | просвети́вший |
| Passive | — | просвещённый |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | — | просвети́в, просвети́вши |