пророкота́ть пророкотать

verbperfective

Meanings

  1. to rumble, to boom, to growl

Conjugation

Future
япророкочу́
тыпророко́чешь
он / она / онопророко́чет
мыпророко́чем
выпророко́чете
онипророко́чут
Past
Masculineпророкота́л
Feminineпророкота́ла
Neuterпророкота́ло
Pluralпророкота́ли
Imperative
Singularпророкочи́
Pluralпророкочи́те

Participles

presentpast
Active—пророкота́вший
Passive——
presentpast
Verbal adverbs—пророкота́в, пророкотавши

Examples

  • Он пророкотал несколько слов.
    He rumbled a few words.