приказно́й
adjective
Meanings
- imperative
- mandative
- of an order, commanding, statutory
Declension
| Case | Masculine | Neuter | Feminine | Plural |
|---|---|---|---|---|
| Nominative | приказно́й | приказно́е | приказна́я | приказны́е |
| Genitive | приказно́го | приказно́го | приказно́й | приказны́х |
| Dative | приказно́му | приказно́му | приказно́й | приказны́м |
| Accusative | приказно́й | приказно́е | приказну́ю | приказны́е |
| Instrumental | приказны́м | приказны́м | приказно́й | приказны́ми |
| Prepositional | приказно́м | приказно́м | приказно́й | приказны́х |
Examples
- У него был приказной тон.He had a commanding tone.