предубеди́ть предубедить

verbperfective

Meanings

  1. prejudice

Conjugation

Future
япредубежу́
тыпредубеди́шь
он / она / онопредубеди́т
мыпредубеди́м
выпредубеди́те
онипредубедя́т
Past
Masculineпредубеди́л
Feminineпредубеди́ла
Neuterпредубеди́ло
Pluralпредубеди́ли
Imperative
Singularпредубеди́
Pluralпредубеди́те

Participles

presentpast
Active—предубеди́вший
Passive—предубеждённый
presentpast
Verbal adverbs—предубеди́в, предубеди́вши