прегради́ть
verbperfective
Aspect partner прегражда́тьto block a path
Meanings
- to block a path
Conjugation
| Future | |
|---|---|
| я | прегражу́ |
| ты | прегради́шь |
| он / она / оно | прегради́т |
| мы | прегради́м |
| вы | прегради́те |
| они | преградя́т |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | прегради́л |
| Feminine | прегради́ла |
| Neuter | прегради́ло |
| Plural | прегради́ли |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | прегради́ |
| Plural | прегради́те |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | — | прегради́вший |
| Passive | — | прегражденный |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | — | прегради́в, преградивши |
Examples
- Стари́к прегради́л ей доро́гу.The old man got in her way.
- Упа́вший ка́мень прегради́л ему путь.A fallen rock barred his way.
- Том прегради́л Мэри доро́гу и не дал ей войти́ в ко́мнату.Tom blocked Mary's way and wouldn't let her enter the room.