прегради́ть преградить

verbperfective

Meanings

  1. to block a path

Conjugation

Future
япрегражу́
тыпрегради́шь
он / она / онопрегради́т
мыпрегради́м
выпрегради́те
онипреградя́т
Past
Masculineпрегради́л
Feminineпрегради́ла
Neuterпрегради́ло
Pluralпрегради́ли
Imperative
Singularпрегради́
Pluralпрегради́те

Participles

presentpast
Active—прегради́вший
Passive—прегражденный
presentpast
Verbal adverbs—прегради́в, преградивши

Examples

  • Стари́к прегради́л ей доро́гу.
    The old man got in her way.
  • Упа́вший ка́мень прегради́л ему путь.
    A fallen rock barred his way.
  • Том прегради́л Мэри доро́гу и не дал ей войти́ в ко́мнату.
    Tom blocked Mary's way and wouldn't let her enter the room.