поруча́ть
verbimperfective
Aspect partner поручи́тьto assign, to instruct
Meanings
- chargeдавать поручение
- charge, commission, entrust, to instruct
- commissionдавать поручение
- entrustдавать поручение
Conjugation
| Present | |
|---|---|
| я | поруча́ю |
| ты | поруча́ешь |
| он / она / оно | поруча́ет |
| мы | поруча́ем |
| вы | поруча́ете |
| они | поруча́ют |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | поруча́л |
| Feminine | поруча́ла |
| Neuter | поруча́ло |
| Plural | поруча́ли |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | поруча́й |
| Plural | поруча́йте |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | поруча́ющий | поруча́вший |
| Passive | поруча́емый | — |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | поруча́я | поручав, поручавши |