поруководи́ть поруководить

verbperfective

Meanings

  1. to lead, guide, direct, be in charge, be at the head, head

Conjugation

Future
япоруковожу́
тыпоруководи́шь
он / она / онопоруководи́т
мыпоруководи́м
выпоруководи́те
онипоруководя́т
Past
Masculineпоруководи́л
Feminineпоруководи́ла
Neuterпоруководи́ло
Pluralпоруководи́ли
Imperative
Singularпоруководи́
Pluralпоруководи́те

Participles

presentpast
Active—поруководи́вший
Passive——
presentpast
Verbal adverbs—поруководи́в, поруководи́вши