поруководи́ть
verbperfective
Aspect partner руководи́тьbe in charge; direct
Meanings
- to lead, guide, direct, be in charge, be at the head, head
Conjugation
| Future | |
|---|---|
| я | поруковожу́ |
| ты | поруководи́шь |
| он / она / оно | поруководи́т |
| мы | поруководи́м |
| вы | поруководи́те |
| они | поруководя́т |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | поруководи́л |
| Feminine | поруководи́ла |
| Neuter | поруководи́ло |
| Plural | поруководи́ли |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | поруководи́ |
| Plural | поруководи́те |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | — | поруководи́вший |
| Passive | — | — |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | — | поруководи́в, поруководи́вши |