поглупе́вший
adjective
Meanings
- grown stupid, having become foolish
Declension
| Case | Masculine | Neuter | Feminine | Plural |
|---|---|---|---|---|
| Nominative | поглупе́вший | поглупе́вшее | поглупе́вшая | поглупе́вшие |
| Genitive | поглупе́вшего | поглупе́вшего | поглупе́вшей | поглупе́вших |
| Dative | поглупе́вшему | поглупе́вшему | поглупе́вшей | поглупе́вшим |
| Accusative | поглупе́вшего, поглупе́вший | поглупе́вшее | поглупе́вшую | поглупе́вших, поглупе́вшие |
| Instrumental | поглупе́вшим | поглупе́вшим | поглупе́вшей, поглупе́вшею | поглупе́вшими |
| Prepositional | поглупе́вшем | поглупе́вшем | поглупе́вшей | поглупе́вших |
Examples
- Его поглупевший вид вызвал у неё жалость.His grown-stupid look evoked pity in her.