поворкова́вший
adjective
Meanings
- having cooed
Declension
| Case | Masculine | Neuter | Feminine | Plural |
|---|---|---|---|---|
| Nominative | поворкова́вший | поворкова́вшее | поворкова́вшая | поворкова́вшие |
| Genitive | поворкова́вшего | поворкова́вшего | поворкова́вшей | поворкова́вших |
| Dative | поворкова́вшему | поворкова́вшему | поворкова́вшей | поворкова́вшим |
| Accusative | поворкова́вшего, поворкова́вший | поворкова́вшее | поворкова́вшую | поворкова́вших, поворкова́вшие |
| Instrumental | поворкова́вшим | поворкова́вшим | поворкова́вшей, поворкова́вшею | поворкова́вшими |
| Prepositional | поворкова́вшем | поворкова́вшем | поворкова́вшей | поворкова́вших |
Examples
- Молодая голубка, поворковавшая немного, улетела.The young dove, having cooed a little, flew away.