повелева́ющий
adjective
Meanings
- commanding, imperious, authoritative
Declension
| Case | Masculine | Neuter | Feminine | Plural |
|---|---|---|---|---|
| Nominative | повелева́ющий | повелева́ющее | повелева́ющая | повелева́ющие |
| Genitive | повелева́ющего | повелева́ющего | повелева́ющей | повелева́ющих |
| Dative | повелева́ющему | повелева́ющему | повелева́ющей | повелева́ющим |
| Accusative | повелева́ющего, повелева́ющий | повелева́ющее | повелева́ющую | повелева́ющих, повелева́ющие |
| Instrumental | повелева́ющим | повелева́ющим | повелева́ющей, повелева́ющею | повелева́ющими |
| Prepositional | повелева́ющем | повелева́ющем | повелева́ющей | повелева́ющих |
Examples
- У него был повелевающий тон.He had a commanding tone.