осироте́вший осиротевший

adjective

Meanings

  1. be orphaned, be deserted, be abandoned

Declension

CaseMasculineNeuterFemininePlural
Nominativeосироте́вшийосироте́вшееосироте́вшаяосироте́вшие
Genitiveосироте́вшегоосироте́вшегоосироте́вшейосироте́вших
Dativeосироте́вшемуосироте́вшемуосироте́вшейосироте́вшим
Accusativeосироте́вший, осироте́вшегоосироте́вшееосироте́вшуюосироте́вшие, осироте́вших
Instrumentalосироте́вшимосироте́вшимосироте́вшей, осироте́вшеюосироте́вшими
Prepositionalосироте́вшемосироте́вшемосироте́вшейосироте́вших

осироте́ть осиротеть

verbperfective

Meanings

  1. become an orphan, be deserted

Conjugation

Future
яосироте́ю
тыосироте́ешь
он / она / оноосироте́ет
мыосироте́ем
выосироте́ете
ониосироте́ют
Past
Masculineосироте́л
Feminineосироте́ла
Neuterосироте́ло
Pluralосироте́ли
Imperative
Singularосироте́й
Pluralосироте́йте

Participles

presentpast
Active—осироте́вший
Passive——
presentpast
Verbal adverbs—осироте́в, осиротевши