обряди́ть обрядить

verbperfective

Meanings

  1. get up, trick out

Conjugation

Future
яобряжу́
тыобря́дишь
он / она / онообря́дит
мыобря́дим
выобря́дите
ониобря́дят
Past
Masculineобряди́л
Feminineобряди́ла
Neuterобряди́ло
Pluralобряди́ли
Imperative
Singularобряди́
Pluralобряди́те

Participles

presentpast
Active—обряди́вший
Passive—обря́женный
presentpast
Verbal adverbs—обряди́в, обрядивши