обруча́вший обручавший

adjective

Meanings

  1. betrothing, engagingperforming a betrothal

Declension

CaseMasculineNeuterFemininePlural
Nominativeобруча́вшийобруча́вшееобруча́вшаяобруча́вшие
Genitiveобруча́вшегообруча́вшегообруча́вшейобруча́вших
Dativeобруча́вшемуобруча́вшемуобруча́вшейобруча́вшим
Accusativeобруча́вшего, обруча́вшийобруча́вшееобруча́вшуюобруча́вших, обруча́вшие
Instrumentalобруча́вшимобруча́вшимобруча́вшей, обруча́вшеюобруча́вшими
Prepositionalобруча́вшемобруча́вшемобруча́вшейобруча́вших

Examples

  • Священник, обручавший их, произнес торжественную речь.
    The priest who betrothed them delivered a solemn speech.

обруча́ть обручать

verbimperfective

Meanings

  1. betroth

Conjugation

Present
яобруча́ю
тыобруча́ешь
он / она / онообруча́ет
мыобруча́ем
выобруча́ете
ониобруча́ют
Past
Masculineобруча́л
Feminineобруча́ла
Neuterобруча́ло
Pluralобруча́ли
Imperative
Singularобруча́й
Pluralобруча́йте

Participles

presentpast
Activeобруча́ющийобруча́вший
Passiveобручаемый—
presentpast
Verbal adverbsобруча́яобручав, обручавши