обрека́ть обрекать

verbimperfective

Meanings

  1. condemn
  2. doom

Conjugation

Present
яобрека́ю
тыобрека́ешь
он / она / онообрека́ет
мыобрека́ем
выобрека́ете
ониобрека́ют
Past
Masculineобрека́л
Feminineобрека́ла
Neuterобрека́ло
Pluralобрека́ли
Imperative
Singularобрека́й
Pluralобрека́йте

Participles

presentpast
Activeобрека́ющийобрека́вший
Passiveобрека́емый—
presentpast
Verbal adverbsобрека́яобрекав, обрекавши