образу́мить
verbperfective
Meanings
- bring to reason
Conjugation
| Future | |
|---|---|
| я | образу́млю |
| ты | образу́мишь |
| он / она / оно | образу́мит |
| мы | образу́мим |
| вы | образу́мите |
| они | образу́мят |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | образу́мил |
| Feminine | образу́мила |
| Neuter | образу́мило |
| Plural | образу́мили |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | образу́мь |
| Plural | образу́мьте |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | — | образу́мивший |
| Passive | — | образу́мленный |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | — | образу́мив, образумивши |
Examples
- Мать попыта́лась образу́мить своего́ сы́на.The mother tried to reason with her son.