обкури́вший
adjective
Meanings
- high, stoned, having smoked too muchfrom smoking
Declension
| Case | Masculine | Neuter | Feminine | Plural |
|---|---|---|---|---|
| Nominative | обкури́вший | обкури́вшее | обкури́вшая | обкури́вшие |
| Genitive | обкури́вшего | обкури́вшего | обкури́вшей | обкури́вших |
| Dative | обкури́вшему | обкури́вшему | обкури́вшей | обкури́вшим |
| Accusative | обкури́вшего, обкури́вший | обкури́вшее | обкури́вшую | обкури́вших, обкури́вшие |
| Instrumental | обкури́вшим | обкури́вшим | обкури́вшей, обкури́вшею | обкури́вшими |
| Prepositional | обкури́вшем | обкури́вшем | обкури́вшей | обкури́вших |
Examples
- Он выглядел обкурившим и рассеянным.He looked high and distracted.