обессла́вить
verbperfective
Meanings
- defame
- disgrace
Conjugation
| Future | |
|---|---|
| я | обессла́влю |
| ты | обессла́вишь |
| он / она / оно | обессла́вит |
| мы | обессла́вим |
| вы | обессла́вите |
| они | обессла́вят |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | обессла́вил |
| Feminine | обессла́вила |
| Neuter | обессла́вило |
| Plural | обессла́вили |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | обессла́вь |
| Plural | обессла́вьте |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | — | обессла́вивший |
| Passive | — | обессла́вленный |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | — | обесславив, обесславивши |