обезру́четь
verbperfective
Meanings
- to disarm
Conjugation
| Future | |
|---|---|
| я | обезру́чею |
| ты | обезру́чеешь |
| он / она / оно | обезру́чеет |
| мы | обезру́чеем |
| вы | обезру́чеете |
| они | обезру́чеют |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | обезру́чел |
| Feminine | обезру́чела |
| Neuter | обезру́чело |
| Plural | обезру́чели |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | обезру́чей |
| Plural | обезру́чейте |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | — | обезру́чевший |
| Passive | — | — |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | — | обезру́чев, обезру́чевши |