обезли́чивать обезличивать

verbimperfective

Meanings

  1. depersonalize, deprive of personal responsibility

Conjugation

Present
яобезли́чиваю
тыобезли́чиваешь
он / она / онообезли́чивает
мыобезли́чиваем
выобезли́чиваете
ониобезли́чивают
Past
Masculineобезли́чивал
Feminineобезли́чивала
Neuterобезли́чивало
Pluralобезли́чивали
Imperative
Singularобезли́чивай
Pluralобезли́чивайте

Participles

presentpast
Activeобезли́чивающийобезли́чивавший
Passiveобезличиваемый—
presentpast
Verbal adverbsобезли́чиваяобезличивав, обезличивавши