обезземе́ливать
verbimperfective
Meanings
- dispossess of land
Conjugation
| Present | |
|---|---|
| я | обезземе́ливаю |
| ты | обезземе́ливаешь |
| он / она / оно | обезземе́ливает |
| мы | обезземе́ливаем |
| вы | обезземе́ливаете |
| они | обезземе́ливают |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | обезземе́ливал |
| Feminine | обезземе́ливала |
| Neuter | обезземе́ливало |
| Plural | обезземе́ливали |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | обезземе́ливай |
| Plural | обезземе́ливайте |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | обезземеливающий | обезземеливавший |
| Passive | обезземеливаемый | — |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | обезземеливая | обезземеливав, обезземеливавши |