обеззара́живающий обеззараживающий

adjective

Meanings

  1. disinfectant

обеззара́живать обеззараживать

verbimperfective

Meanings

  1. disinfect, decontaminate

Conjugation

Present
яобеззара́живаю
тыобеззара́живаешь
он / она / онообеззара́живает
мыобеззара́живаем
выобеззара́живаете
ониобеззара́живают
Past
Masculineобеззара́живал
Feminineобеззара́живала
Neuterобеззара́живало
Pluralобеззара́живали
Imperative
Singularобеззара́живай
Pluralобеззара́живайте

Participles

presentpast
Activeобеззара́живающийобеззара́живавший
Passiveобеззара́живаемый—
presentpast
Verbal adverbsобеззара́живаяобеззараживав, обеззараживавши