обезгла́вливающий обезглавливающий

adjective

Meanings

  1. decapitating, beheading

Declension

CaseMasculineNeuterFemininePlural
Nominativeобезгла́вливающийобезгла́вливающееобезгла́вливающаяобезгла́вливающие
Genitiveобезгла́вливающегообезгла́вливающегообезгла́вливающейобезгла́вливающих
Dativeобезгла́вливающемуобезгла́вливающемуобезгла́вливающейобезгла́вливающим
Accusativeобезгла́вливающего, обезгла́вливающийобезгла́вливающееобезгла́вливающуюобезгла́вливающих, обезгла́вливающие
Instrumentalобезгла́вливающимобезгла́вливающимобезгла́вливающей, обезгла́вливающеюобезгла́вливающими
Prepositionalобезгла́вливающемобезгла́вливающемобезгла́вливающейобезгла́вливающих

Examples

  • Обезглавливающий удар.
    A decapitating blow.

обезгла́вливать обезглавливать

verbimperfective

Meanings

  1. behead
  2. behead, decapitate, destroy the brain-centre
  3. decapitate

Conjugation

Present
яобезгла́вливаю
тыобезгла́вливаешь
он / она / онообезгла́вливает
мыобезгла́вливаем
выобезгла́вливаете
ониобезгла́вливают
Past
Masculineобезгла́вливал
Feminineобезгла́вливала
Neuterобезгла́вливало
Pluralобезгла́вливали
Imperative
Singularобезгла́вливай
Pluralобезгла́вливайте

Participles

presentpast
Activeобезгла́вливающийобезгла́вливавший
Passiveобезглавливаемый—
presentpast
Verbal adverbsобезгла́вливаяобезглавливав, обезглавливавши