натрепа́ть натрепать

verbperfective

Meanings

  1. to blab, to blabber, to blurt out, to let slip

Conjugation

Future
янатреплю́
тынатре́плешь
он / она / ононатре́плет
мынатре́плем
вынатре́плете
онинатре́плют
Past
Masculineнатрепа́л
Feminineнатрепа́ла
Neuterнатрепа́ло
Pluralнатрепа́ли
Imperative
Singularнатрепли́
Pluralнатрепли́те

Participles

presentpast
Active—натрепа́вший
Passive—натрёпанный
presentpast
Verbal adverbs—натрепа́в, натрепа́вши

Examples

  • Он натрепал всем о нашем секрете.
    He blabbed our secret to everyone.

Synonyms