нарыва́ть
verbimperfective
Meanings
- gather, come to a head
Conjugation
| Present | |
|---|---|
| я | нарыва́ю |
| ты | нарыва́ешь |
| он / она / оно | нарыва́ет |
| мы | нарыва́ем |
| вы | нарыва́ете |
| они | нарыва́ют |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | нарыва́л |
| Feminine | нарыва́ла |
| Neuter | нарыва́ло |
| Plural | нарыва́ли |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | нарыва́й |
| Plural | нарыва́йте |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | нарыва́ющий | нарыва́вший |
| Passive | нарываемый | — |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | нарыва́я | нарывав, нарывавши |