наруби́ть нарубить

verbperfective

Meanings

  1. chop

Conjugation

Future
янарублю́
тынару́бишь
он / она / ононару́бит
мынару́бим
вынару́бите
онинару́бят
Past
Masculineнаруби́л
Feminineнаруби́ла
Neuterнаруби́ло
Pluralнаруби́ли
Imperative
Singularнаруби́
Pluralнаруби́те

Participles

presentpast
Active—наруби́вший
Passive—нару́бленный
presentpast
Verbal adverbs—наруби́в, нарубивши