наплоди́ть
verbperfective
Meanings
- bring forth, produce
Conjugation
| Future | |
|---|---|
| я | напложу́ |
| ты | наплоди́шь |
| он / она / оно | наплоди́т |
| мы | наплоди́м |
| вы | наплоди́те |
| они | наплодя́т |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | наплоди́л |
| Feminine | наплоди́ла |
| Neuter | наплоди́ло |
| Plural | наплоди́ли |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | наплоди́ |
| Plural | наплоди́те |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | — | наплоди́вший |
| Passive | — | напложённый |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | — | наплоди́в, наплодивши |