намагни́чивающий намагничивающий

adjective

Meanings

  1. magnetizing

Declension

CaseMasculineNeuterFemininePlural
Nominativeнамагни́чивающийнамагни́чивающеенамагни́чивающаянамагни́чивающие
Genitiveнамагни́чивающегонамагни́чивающегонамагни́чивающейнамагни́чивающих
Dativeнамагни́чивающемунамагни́чивающемунамагни́чивающейнамагни́чивающим
Accusativeнамагни́чивающего, намагни́чивающийнамагни́чивающеенамагни́чивающуюнамагни́чивающих, намагни́чивающие
Instrumentalнамагни́чивающимнамагни́чивающимнамагни́чивающей, намагни́чивающеюнамагни́чивающими
Prepositionalнамагни́чивающемнамагни́чивающемнамагни́чивающейнамагни́чивающих

Examples

  • Намагничивающий импульс был очень сильным.
    The magnetizing pulse was very strong.

намагни́чивать намагничивать

verbimperfective

Meanings

  1. magnetise
  2. magnetize

Conjugation

Present
янамагни́чиваю
тынамагни́чиваешь
он / она / ононамагни́чивает
мынамагни́чиваем
вынамагни́чиваете
онинамагни́чивают
Past
Masculineнамагни́чивал
Feminineнамагни́чивала
Neuterнамагни́чивало
Pluralнамагни́чивали
Imperative
Singularнамагни́чивай
Pluralнамагни́чивайте

Participles

presentpast
Activeнамагни́чивающийнамагни́чивавший
Passiveнамагни́чиваемый—
presentpast
Verbal adverbsнамагни́чиваянамагничивав, намагничивавши