наименова́ть
verbperfective
Aspect partner именова́тьcall; denominate
Meanings
- to give a nameoutdated
Conjugation
| Future | |
|---|---|
| я | наимену́ю |
| ты | наимену́ешь |
| он / она / оно | наимену́ет |
| мы | наимену́ем |
| вы | наимену́ете |
| они | наимену́ют |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | наименова́л |
| Feminine | наименова́ла |
| Neuter | наименова́ло |
| Plural | наименова́ли |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | наимену́й |
| Plural | наимену́йте |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | — | наименова́вший |
| Passive | — | наимено́ванный |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | — | наименова́в, наименовавши |