надрыва́ться
verbimperfective
Meanings
- tear slightly, overstrain oneself, exert oneself to the utmost
Conjugation
| Present | |
|---|---|
| я | надрыва́юсь |
| ты | надрыва́ешься |
| он / она / оно | надрыва́ется |
| мы | надрыва́емся |
| вы | надрыва́етесь |
| они | надрыва́ются |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | надрыва́лся |
| Feminine | надрыва́лась |
| Neuter | надрыва́лось |
| Plural | надрыва́лись |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | надрыва́йся |
| Plural | надрыва́йтесь |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | надрыва́ющийся | надрыва́вшийся |
| Passive | — | — |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | надрыва́ясь | надрывавшись |