надоу́мивший надоумивший

adjective

Meanings

  1. having advised, having prompted, who advised, who prompted

Declension

CaseMasculineNeuterFemininePlural
Nominativeнадоу́мившийнадоу́мившеенадоу́мившаянадоу́мившие
Genitiveнадоу́мившегонадоу́мившегонадоу́мившейнадоу́мивших
Dativeнадоу́мившемунадоу́мившемунадоу́мившейнадоу́мившим
Accusativeнадоу́мившего, надоу́мившийнадоу́мившеенадоу́мившуюнадоу́мивших, надоу́мившие
Instrumentalнадоу́мившимнадоу́мившимнадоу́мившей, надоу́мившеюнадоу́мившими
Prepositionalнадоу́мившемнадоу́мившемнадоу́мившейнадоу́мивших

Examples

  • Надоу́мивший меня друг помог мне принять решение.
    The friend who advised me helped me make a decision.

надоу́мить надоумить

verbperfective

Meanings

  1. suggest, advise

Conjugation

Future
янадоу́млю
тынадоу́мишь
он / она / ононадоу́мит
мынадоу́мим
вынадоу́мите
онинадоу́мят
Past
Masculineнадоу́мил
Feminineнадоу́мила
Neuterнадоу́мило
Pluralнадоу́мили
Imperative
Singularнадоу́мь
Pluralнадоу́мьте

Participles

presentpast
Active—надоу́мивший
Passive—надоу́мленный
presentpast
Verbal adverbs—надоу́мив, надоумивши

Related words