нагруби́ть
verbperfective
Aspect partner груби́тьbe rude; be rude, insult
Meanings
- to be rude
Conjugation
| Future | |
|---|---|
| я | нагрублю́ |
| ты | нагруби́шь |
| он / она / оно | нагруби́т |
| мы | нагруби́м |
| вы | нагруби́те |
| они | нагрубя́т |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | нагруби́л |
| Feminine | нагруби́ла |
| Neuter | нагруби́ло |
| Plural | нагруби́ли |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | нагруби́ |
| Plural | нагруби́те |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | — | нагруби́вший |
| Passive | — | — |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | — | нагруби́в, нагрубивши |