наворча́ть
verbperfective
Meanings
- grumble
Conjugation
| Future | |
|---|---|
| я | наворчу́ |
| ты | наворчи́шь |
| он / она / оно | наворчи́т |
| мы | наворчи́м |
| вы | наворчи́те |
| они | наворча́т |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | наворча́л |
| Feminine | наворча́ла |
| Neuter | наворча́ло |
| Plural | наворча́ли |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | наворчи́ |
| Plural | наворчи́те |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | — | наворча́вший |
| Passive | — | — |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | — | наворчав, наворчавши |