лука́вивший лукавивший

adjective

Meanings

  1. cunning, sly, dissembling

Declension

CaseMasculineNeuterFemininePlural
Nominativeлука́вившийлука́вившеелука́вившаялука́вившие
Genitiveлука́вившеголука́вившеголука́вившейлука́вивших
Dativeлука́вившемулука́вившемулука́вившейлука́вившим
Accusativeлука́вившего, лука́вившийлука́вившеелука́вившуюлука́вивших, лука́вившие
Instrumentalлука́вившимлука́вившимлука́вившей, лука́вившеюлука́вившими
Prepositionalлука́вившемлука́вившемлука́вившейлука́вивших

Examples

  • Он посмотрел на меня лукавившим взглядом.
    He looked at me with a cunning glance.

лука́вить лукавить

verbimperfective

Meanings

  1. be cunning

Conjugation

Present
ялука́влю
тылука́вишь
он / она / онолука́вит
мылука́вим
вылука́вите
онилука́вят
Past
Masculineлука́вил
Feminineлука́вила
Neuterлука́вило
Pluralлука́вили
Imperative
Singularлука́вь
Pluralлука́вьте

Participles

presentpast
Activeлука́вящийлука́вивший
Passive——
presentpast
Verbal adverbsлука́вялукавив, лукавивши