курлы́кать
verbimperfective
Meanings
- call
Conjugation
| Present | |
|---|---|
| я | курлы́чу |
| ты | курлы́чешь |
| он / она / оно | курлы́чет |
| мы | курлы́чем |
| вы | курлы́чете |
| они | курлы́чут |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | курлы́кал |
| Feminine | курлы́кала |
| Neuter | курлы́кало |
| Plural | курлы́кали |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | курлы́чь |
| Plural | курлы́чьте |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | курлы́кающий | курлы́кавший |
| Passive | — | — |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | курлы́кая, курлы́ча | курлыкав, курлыкавши |