кульмини́ровать
verbimperfective and perfective
Meanings
- culminate
Conjugation
| Present | |
|---|---|
| я | кульмини́рую |
| ты | кульмини́руешь |
| он / она / оно | кульмини́рует |
| мы | кульмини́руем |
| вы | кульмини́руете |
| они | кульмини́руют |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | кульмини́ровал |
| Feminine | кульмини́ровала |
| Neuter | кульмини́ровало |
| Plural | кульмини́ровали |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | кульмини́руй |
| Plural | кульмини́руйте |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | кульмини́рующий | кульмини́ровавший |
| Passive | — | — |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | кульмини́руя | кульминировав, кульминировавши |