конту́зить
verbperfective
Meanings
- bruiseвызвать, нанести контузию
- contuseвызвать, нанести контузию
- contuse, shell-shock
Conjugation
| Future | |
|---|---|
| я | конту́жу |
| ты | конту́зишь |
| он / она / оно | конту́зит |
| мы | конту́зим |
| вы | конту́зите |
| они | конту́зят |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | конту́зил |
| Feminine | конту́зила |
| Neuter | конту́зило |
| Plural | конту́зили |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | конту́зь |
| Plural | конту́зьте |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | — | конту́зивший |
| Passive | — | конту́женный |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | — | конту́зив, контузивши |