конту́зить контузить

verbperfective

Meanings

  1. bruiseвызвать, нанести контузию
  2. contuseвызвать, нанести контузию
  3. contuse, shell-shock

Conjugation

Future
яконту́жу
тыконту́зишь
он / она / оноконту́зит
мыконту́зим
выконту́зите
ониконту́зят
Past
Masculineконту́зил
Feminineконту́зила
Neuterконту́зило
Pluralконту́зили
Imperative
Singularконту́зь
Pluralконту́зьте

Participles

presentpast
Active—конту́зивший
Passive—конту́женный
presentpast
Verbal adverbs—конту́зив, контузивши