контратаку́ющий контратакующий

adjective

Meanings

  1. counterattacking

Declension

CaseMasculineNeuterFemininePlural
Nominativeконтратаку́ющийконтратаку́ющееконтратаку́ющаяконтратаку́ющие
Genitiveконтратаку́ющегоконтратаку́ющегоконтратаку́ющейконтратаку́ющих
Dativeконтратаку́ющемуконтратаку́ющемуконтратаку́ющейконтратаку́ющим
Accusativeконтратаку́ющего, контратаку́ющийконтратаку́ющееконтратаку́ющуюконтратаку́ющих, контратаку́ющие
Instrumentalконтратаку́ющимконтратаку́ющимконтратаку́ющей, контратаку́ющеюконтратаку́ющими
Prepositionalконтратаку́ющемконтратаку́ющемконтратаку́ющейконтратаку́ющих

Examples

  • контратаку́ющий удар
    a counterattacking blow

контратакова́ть контратаковать

verbimperfective and perfective

Meanings

  1. counter-attack

Conjugation

Present
яконтратаку́ю
тыконтратаку́ешь
он / она / оноконтратаку́ет
мыконтратаку́ем
выконтратаку́ете
ониконтратаку́ют
Past
Masculineконтратакова́л
Feminineконтратакова́ла
Neuterконтратакова́ло
Pluralконтратакова́ли
Imperative
Singularконтратаку́й
Pluralконтратаку́йте

Participles

presentpast
Activeконтратаку́ющийконтратакова́вший
Passiveконтратакуемыйконтратакованный
presentpast
Verbal adverbsконтратаку́яконтратакова́в, контратаковавши