колошма́тить колошматить

verbimperfective

Meanings

  1. beat, thrash
  2. clobber

Conjugation

Present
яколошма́чу
тыколошма́тишь
он / она / оноколошма́тит
мыколошма́тим
выколошма́тите
ониколошма́тят
Past
Masculineколошма́тил
Feminineколошма́тила
Neuterколошма́тило
Pluralколошма́тили
Imperative
Singularколошма́ть
Pluralколошма́тьте

Participles

presentpast
Activeколошма́тящийколошма́тивший
Passive—колошмаченный
presentpast
Verbal adverbsколошма́тяколошматив, колошмативши