иниции́ровать
verbimperfective and perfective
Meanings
- initiate
- to initiate, trigger
- trigger
Conjugation
| Present | |
|---|---|
| я | иниции́рую |
| ты | иниции́руешь |
| он / она / оно | иниции́рует |
| мы | иниции́руем |
| вы | иниции́руете |
| они | иниции́руют |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | иниции́ровал |
| Feminine | иниции́ровала |
| Neuter | иниции́ровало |
| Plural | иниции́ровали |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | иниции́руй |
| Plural | иниции́руйте |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | иниции́рующий | иниции́ровавший |
| Passive | иниции́руемый | иниции́рованный |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | иниции́руя | инициировав, инициировавши |
Examples
- Кто э́то инициировал?Who has initiated this?