изувечивающий

adjective

Meanings

  1. maiming, crippling, disfiguring, mutilating

Declension

CaseMasculineNeuterFemininePlural
Nominativeизувечивающийизувечивающееизувечивающаяизувечивающие
Genitiveизувечивающегоизувечивающегоизувечивающейизувечивающих
Dativeизувечивающемуизувечивающемуизувечивающейизувечивающим
Accusativeизувечивающего, изувечивающийизувечивающееизувечивающуюизувечивающих, изувечивающие
Instrumentalизувечивающимизувечивающимизувечивающей, изувечивающеюизувечивающими
Prepositionalизувечивающемизувечивающемизувечивающейизувечивающих

Examples

  • Изувечивающий удар.
    A crippling blow.

изуве́чивать изувечивать

verbimperfective

Meanings

  1. mutilate, maim

Conjugation

Present
яизуве́чиваю
тыизуве́чиваешь
он / она / оноизуве́чивает
мыизуве́чиваем
выизуве́чиваете
ониизуве́чивают
Past
Masculineизуве́чивал
Feminineизуве́чивала
Neuterизуве́чивало
Pluralизуве́чивали
Imperative
Singularизуве́чивай
Pluralизуве́чивайте

Participles

presentpast
Activeизувечивающийизувечивавший
Passiveизувечиваемый—
presentpast
Verbal adverbsизуве́чиваяизувечивав, изувечивавши