изувечивавший

adjective

Meanings

  1. mutilating, maiming, crippling, disfiguring

Declension

CaseMasculineNeuterFemininePlural
Nominativeизувечивавшийизувечивавшееизувечивавшаяизувечивавшие
Genitiveизувечивавшегоизувечивавшегоизувечивавшейизувечивавших
Dativeизувечивавшемуизувечивавшемуизувечивавшейизувечивавшим
Accusativeизувечивавшего, изувечивавшийизувечивавшееизувечивавшуюизувечивавших, изувечивавшие
Instrumentalизувечивавшимизувечивавшимизувечивавшей, изувечивавшеюизувечивавшими
Prepositionalизувечивавшемизувечивавшемизувечивавшейизувечивавших

Examples

  • Мы видели человека, изувечивавшего статую.
    We saw a man mutilating the statue.

изуве́чивать изувечивать

verbimperfective

Meanings

  1. mutilate, maim

Conjugation

Present
яизуве́чиваю
тыизуве́чиваешь
он / она / оноизуве́чивает
мыизуве́чиваем
выизуве́чиваете
ониизуве́чивают
Past
Masculineизуве́чивал
Feminineизуве́чивала
Neuterизуве́чивало
Pluralизуве́чивали
Imperative
Singularизуве́чивай
Pluralизуве́чивайте

Participles

presentpast
Activeизувечивающийизувечивавший
Passiveизувечиваемый—
presentpast
Verbal adverbsизуве́чиваяизувечивав, изувечивавши