знава́вший
adjective
Meanings
- having known, acquainted with
Declension
| Case | Masculine | Neuter | Feminine | Plural |
|---|---|---|---|---|
| Nominative | знава́вший | знава́вшее | знава́вшая | знава́вшие |
| Genitive | знава́вшего | знава́вшего | знава́вшей | знава́вших |
| Dative | знава́вшему | знава́вшему | знава́вшей | знава́вшим |
| Accusative | знава́вшего, знава́вший | знава́вшее | знава́вшую | знава́вших, знава́вшие |
| Instrumental | знава́вшим | знава́вшим | знава́вшей, знава́вшею | знава́вшими |
| Prepositional | знава́вшем | знава́вшем | знава́вшей | знава́вших |
Examples
- Он был знававший нужду человек.He was a man who had known hardship.