звя́кнувший
adjective
Meanings
- having clinked, having jingled
Declension
| Case | Masculine | Neuter | Feminine | Plural |
|---|---|---|---|---|
| Nominative | звя́кнувший | звя́кнувшее | звя́кнувшая | звя́кнувшие |
| Genitive | звя́кнувшего | звя́кнувшего | звя́кнувшей | звя́кнувших |
| Dative | звя́кнувшему | звя́кнувшему | звя́кнувшей | звя́кнувшим |
| Accusative | звя́кнувшего, звя́кнувший | звя́кнувшее | звя́кнувшую | звя́кнувших, звя́кнувшие |
| Instrumental | звя́кнувшим | звя́кнувшим | звя́кнувшей, звя́кнувшею | звя́кнувшими |
| Prepositional | звя́кнувшем | звя́кнувшем | звя́кнувшей | звя́кнувших |
Examples
- Он поднял звякнувший ключ с пола.He picked up the key that had clinked from the floor.