заполуча́ть
verbimperfective
Aspect partner заполучи́тьget ones hands on, get hold, pick up, get oneself
Meanings
- grab
Conjugation
| Present | |
|---|---|
| я | заполуча́ю |
| ты | заполуча́ешь |
| он / она / оно | заполуча́ет |
| мы | заполуча́ем |
| вы | заполуча́ете |
| они | заполуча́ют |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | заполуча́л |
| Feminine | заполуча́ла |
| Neuter | заполуча́ло |
| Plural | заполуча́ли |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | заполуча́й |
| Plural | заполуча́йте |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | заполуча́ющий | заполуча́вший |
| Passive | заполучаемый | — |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | заполуча́я | заполучав, заполучавши |