заподо́зривший заподозривший

adjective

Meanings

  1. having suspected, who suspected

Declension

CaseMasculineNeuterFemininePlural
Nominativeзаподо́зрившийзаподо́зрившеезаподо́зрившаязаподо́зрившие
Genitiveзаподо́зрившегозаподо́зрившегозаподо́зрившейзаподо́зривших
Dativeзаподо́зрившемузаподо́зрившемузаподо́зрившейзаподо́зрившим
Accusativeзаподо́зрившего, заподо́зрившийзаподо́зрившеезаподо́зрившуюзаподо́зривших, заподо́зрившие
Instrumentalзаподо́зрившимзаподо́зрившимзаподо́зрившей, заподо́зрившеюзаподо́зрившими
Prepositionalзаподо́зрившемзаподо́зрившемзаподо́зрившейзаподо́зривших

Examples

  • Человек, заподозривший неладное, вызвал полицию.
    The person who suspected something was wrong called the police.

заподо́зрить заподозрить

verbperfective

Meanings

  1. suspect

Conjugation

Future
язаподо́зрю
тызаподо́зришь
он / она / онозаподо́зрит
мызаподо́зрим
вызаподо́зрите
онизаподо́зрят
Past
Masculineзаподо́зрил
Feminineзаподо́зрила
Neuterзаподо́зрило
Pluralзаподо́зрили
Imperative
Singularзаподо́зри
Pluralзаподо́зрите

Participles

presentpast
Active—заподо́зривший
Passive—заподо́зренный
presentpast
Verbal adverbsзаподо́зрязаподо́зрив, заподозривши

Examples

  • Он заподо́зрил нела́дное, когда продаве́ц не разреши́л ему прове́рить това́р пе́ред поку́пкой.
    He began to suspect something was wrong when the seller didn't allow him to test the item before buying it.
  • Том мо́жет что-то заподо́зрить.
    Tom may get suspicious.
  • Никто ничего не заподо́зрил.
    Nobody suspected anything.